5. maj 2010.

BEOGRAD - 26. aprila 2010. godine, u organizaciji Granskog sindikata saobraćaja i telekomunkacija „Nezavisnost“ i Sindikalnog instituta za saradnju i razvoj Španije (ISCOD), uz finansijsku podršku Španske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (AECID), organizovan okrugli sto pod nazivom „Prodaja „Telekoma Srbija“: da ili ne?“ u okviru koga su razmatrane moguće posledice sprovođenja odluke Vlade R. Srbije o prodaji 40% akcija ove kompanije. Osim predstavnika sindikata „Telekoma Srbija“, „PTT“ „Nezavisnost“ i rukovodstva UGS „Nezavisnost“, učesnici skupa su bili i predstavnici Međunarodne organizacije rada, Friedrich Ebert Stiftung, Swiss Labour Assistance, Unije poslodavaca Srbije, ekonomski eksperti i stručnjaci u oblasti akcionarstva i telekomunikacija (prof. dr Danijel Cvijetičanin, prof. dr Mlađen Kovačević, Branko Pavlović, Aleksandra Smiljanić, Branislav Jorgić...), kao i predstavnici domaćih i inostranih medija.

Na okruglom stolu je konstatovano da je navedena odluka Vlade u javnosti izazvala prilično kontraverzne i često dijametralno suprotne stavove, te da je ona, imajući u vidu da se radi o strateški važnoj odluci, morala da bude plod sistematskog promišljanja timova stručnjaka uz uvažavanje pozicije i interesa zaposlenih u ovoj kompaniji, ali i svih građana R. Srbije.

Imajući u vidu da je Granski sindikat saobraćaja i telekomunkacija „Nezavisnost“ već nekoliko puta ukazivao na potrebu da predstavnici vlasti kroz dijalog sa poslovodstvom „Telekoma Srbija“ i sindikatima pre prodaje polovine državnog paketa akcija, kroz dijalog pokušaju da usklade potrebu za sticanjem svežeg kapitala i interesa zaposlenih i građana R. Srbije, te da su oni i svojim odbijanjem da učestvuju u radu ovog skupa još jednom potvrdili svoju nespremnost da do toga dođe, nakon okruglog stola organizovana je konferencija za medije na kojoj su izneti sledeći zaključci:

• Sindikat „Nezavisnost“ se PROTIVI prodajama strateški važnih preduzeća, koje su usmerene na pokušaje prikrivanja propusta Vlade, ispunjavanje obećanja data međunarodnim finansijskim institucijama ili pokrivanja budžetskog deficita, kao i održavanje privida postojanja socijalnog dijaloga, korišćenje tripartitnih pregovora kao „domokratsko-populističkog“ ukrasa, te ugrožavanje osnovnih prava radnika.
• Sindikat „Nezavisnost“ se PROTIVI namerama Vlade R. Srbije da izvrši prodaju polovine državnog vlasništva „Telekoma Srbija“ zbog potencijalno vrlo izvesnih negativnih posledica sa stanovišta obima investicija, kvaliteta i cene usluga, zaposlenosti i razvoja prateće industrije telekomunikacija.
• Sindikat „Nezavisnost“ se PROTIVI bilo kakvim daljim aktivnostima na prodaji „Telekoma Srbija“ bez prethodne detaljne analize svih negativnih posledica prodaja sličnih kompanija u drugim zemljama.
• Sindikat „Nezavisnost“ se PROTIVI smanjenju broja zaposlenih u „Telekomu Srbija“ i telekomunikacionoj industriji bez prethodno usaglašenog socijalnog programa sa sindikatima.
• Sindikat „Nezavisnost“ ZAHTEVA da se socijalni dijalog i mehanizmi za njegovu realizaciju dosledno implementiraju kao demokratski metod rešavanja problema i od Vlade R. Srbije ZAHTEVA odgovore na pitanja:

1. Ako su zbog svog strateškog značaja dominantni telekomunikacioni operateri državni u mnogim zemljama sa najboljim telekomunikacionim sistemima (Luksemburg, Belgija, Finska, Švedska, Norveška, Italija, Slovenija, Švajcarska…), koje to razloge ona ima da se ponaša drugačije?
2. Ako je R. Srbija 2002. godine ponovo otkupila 29% vlasništva u „Telekomu Srbija“ i nakon toga obavila značajne akvizicije u okruženju (Telekom R. Srpske i M:Tel Crne Gore), koje to razloge ona ima da sada sve to „prepusti“ stranom vlasniku?
3. Ako se zna da je profit „Telekoma Srbija“ prošle godine bio 270 mil. EUR, da je mobilni operater „Mobtel“ već prodat za 1,5 mlrd. EUR, da je prema informacijama iz medija Deutsche Telekom spreman da plati samo 800 miliona za navedeni paket akcija, te da se ne zna da li se sa prodajom „Telekoma Srbija“ prodaju i telekomunikacioni kanali, koje razloge ona ima da u uslovima kada cene telekomunikacionih kompanija u svetu, nakon drastičnog pada, počinju da rastu ubrzava proces i insistira na što bržoj prodaji?
4. Ako se zna da su građani decenijama unazad ulagali sredstva u obezbeđenje „tehničkih uslova“ za telefonski priključak, kako će država obešteti ovaj deo korisnika „Telekomovih“ usluga i koji su to motivi Vlade da drastično poveća pretplatu, ako se zna da bi se prodajom ovaj novac direktno prelio stranom kupcu iz džepova građana, državne uprave, firmi i institucija?
5. Ako se zna da je najozbiljniji „kandidat“ za kupovinu Deutsche Telekom, kako će država sprečiti obezvređivanje vrednosti akcija malih akcionara (građana, zaposlenih i bivših zaposlenih), obzirom da bi on kao većinski vlasnik verovatno postao potpuno nezainteresovan za njihovu kupovinu?
6. Ukoliko Vlada R. Srbije ignoriše navedene zaključke i zahteve, Sindikat „Nezavisnost“ će svim zakonskim i sindikalnim sredstvima borbe pojačati svoje delovanje u cilju zaštite interesa zaposlenih u „Telekomu Srbija“ i građana R. Srbije i, u tom smislu, zahtevati podršku Međunarodne i Evropske konfederacije sindikata, Međunarodne organizacije rada, Evropske komisije i  domaćih i inostranih medija (posebno elektronskih).