20. jul 2009.

Efekti privatizacije
     U Čačku je proteklih godina privatizovano 41 preduzeće, od čije prodaje je ostvaren ukupan prihod od 34.082.000 evra.Osim toga, većinski vlasnici privatizovanih firmi koje su kupili na aukcijskoj prodaji, obavezali su se da u njih investiraju 9.461.000 evra. Ovdašnja preduzeća su uglavnom kupili preduzetnici iz Srbije, mada je privatizacija nekoliko preduzeća dovela i strani kapital u Čačak – iz Izraela,Austrije, Grčke i Nemačke.

     Zbog nepoštovanja kupoprodajnog ugovora Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor sa kupcima pet preduzeća: PKS ''Lateks'', ''Hidrogradnja promet'' (u kojima je UGS ''Nezavisnost'' imao svoja povereništva), te ''Hladnjača'', ''Autoservis'' i ''Granit''. U problemima su ''Niskogradnja-Čačak put'' i ''Fabrika hartije'' koji ne poštuju kupoprodajni ugovor i obaveze prema zaposlenima. Agencija im je dala dodatni rok.

Privatizacija Fabrike reznog alata
     Iako je tokom 2007. i početkom 2008. godine, kada je u organizaciji Agencije za privatizaciju, učestvovala na dve tenderske prodaje i od više potencijalnih kupaca dobila takozvana pisma o namerama, Fabrika reznog alata još nije privatizovana. Zbog toga se poslednjih meseci obavljaju pripreme za vlasničku transformaciju novim, trećim pokušajem tenderske prodaje, planiranim za  kraj ove godine.

     U sklopu ovih priprema sproveden je treći krug socijalnog programa koji je usvojila Vlada Srbije, a u čijoj izradi je aktivno učestvovalo i povereništvo ''FRA Nezavisnost''. Prethodna dva organizovana su u septembru 2004. godine i tokom leta 2006. godine. Tom prilikom fabriku je, uz otpremninu, napustio 1.001 radnik. Sada se za odlazak dobrovoljno prijavilo još 195 zaposlenih, za čije je otpremnine, koje bi trebalo da budu isplaćene do kraja jula, Ministarstvo ekonomije obezbedilo 57 miliona dinara. Nakon toga, u ovom preduzeću koje je nekada zapošljavalo blizu 5.000 radnika i izvozilo više od polovine ukupne proizvodnje, snabdevajući alatima najveće svetske kompanije, poput Boinga i Tojote, ostaće samo 550 radnika. Plan je da se zbrinu radnici kojima je ostalo pet godina do odlaska u penziju. Oni odmah stiču pravo na mesečnu nadoknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Cilj je da se poboljša starosna struktura zaposlenih i da se posle prirodnog odliva oko 100 zaposlenih koji redovno odlaze u penziju, primi od 100 do 200 mladih, kvalifikovanih radnika. FRA ima obećanje nadležnih državnih organa da konverzijom obaveza nastalih po osnovu javnih prihoda budu smanjeni dugovi, koji trenutno iznose 14 miliona evra, od kojih najveći deo - 11 miliona evra, potražuju državna i javna preduzeća. Ukoliko bi najavljena konverzija bila realizovana, država bi svoj udeo u vlasništvu sa sadašnjih 57,47 povećala na čak 90%.

     Od osam organizacionih delova fabrike, punim kapacitetom rade tri i redovno servisiraju svoje obaveze, kao i zarade zaposlenima. Srećom, fabrika ima ugovorenih poslova za partnere iz: Irana, Austrije, Nemačke, Španije i Rusije. Inače, za predstojeću tendersku prodaju veoma ozbiljno je zainteresovana jedna firma iz Rusije.

Završen projekat „Otpremninom do posla“
     Projekat „Otpremninom do posla“' pokrenut je 2007. godine na inicijativu Sektora za zapošljavanje u okviru Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Namera je bila da se podstakne ponovno zapošljavanje radnika koji su u periodu tranzicije ostali bez posla. U realizaciju projekta su bili uključeni Nacionalna služba za zapošljavanje i Projektni tim UNDP. Projekat je finansiran sredstvima Austrijske agencije za razvoj (ADA) i budžeta Republike Srbije.

      Ideje obuhvaćene projektom odnosile su se ne samo na radnike koji su postali tehnološki višak, već i na one koji su bez posla ostali zbog stečaja preduzeća i nisu imali pravo na otpremninu. Kako otpremnina ne predstavlja trajno rešenje egzistencije, osnovna zamisao projekta je bila da se ona, ulaganjem u novo radno mesto, pretvori u ''aktivnu meru politike zapošljavanja''. Radnicima koji ostaju bez posla uz isplatu otpremnine projektom je ponuđena mogućnost da se na dobrovoljnoj osnovi, ali uz obavezno ulaganje dela otpremnine, ponovo zaposle-kod novog poslodavca ili da pokrenu sopstveni biznis. Učesnicima u projektu Nacionalna služba za zapošljavanje i Projektni tim UNDP pružili su stručnu podršku u svim fazama, kroz posredovanje u zapošljavanju, pravne usluge i obuku za preduzetnike.

     Rezultati ostvareni tokom prethodne dve i po godine predstavljeni su 1. jula u Beogradu. Završnu konferenciju „OTPREMNINOM DO POSLA“ otvorili su ambasador Republike Austrije Klemens Koja, zamenica stalnog predstavnika UNDP Rini Reza i pomoćnica ministra za zapošljavanje Ljiljana Džuver. Iznet je podatak da je tokom realizacije projekta do novog zaposlenja došlo 2.020 lica od kojih je 99,9% još uvek uposleno. Mogućnost pokretanja sopstvenog biznisa uz subvencije iskoristilo je 1602 lica dok su posao kod drugih poslodavaca našli njih 418. U novom zapošljavanju udeo žena iznosi 45%, a kod samozapošljavanja 35%. Projekat je najviše uspeha imao u Kragujevcu, Kraljevu, Užicu, Vranju, Nišu i Kruševcu.