15. decembar 2011.

     Pre neki dan je na sajtu Unije poslodavaca Srbije, jedinog reprezentativnog udruženja poslodavaca u Republici, objavljen tekst pod nazivom „SINDIKATI I DRŽAVA OSTAVLJAJU ZAPOSLENE BEZ TOPLOG OBROKA I REGRESA“. U navedenom tekstu, Unija poslodavaca Srbije sebe naziva odgovornom organizacijom koja (citat) „ ...obaveštava javnost da je, u skladu sa svojom obavezom preuzetom Socijalnim sporazumom koji je 29. aprila 2011. godine potpisan od strane Vlade Republike Srbije, Unije poslodavaca Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“ spremna da zaključi dva kolektivna ugovora - za granu metalske industrije i granu hemije i nematala, pod uslovom da se topli obrok i regres za zaposlene oslobode plaćanja poreza i doprinosa“.

     U nastavku svog „odgovornog“ nastupa, Unija poslodavaca, odnosno njen glasnogovornik, između ostalog, izjavljuje (citat):

     „Imajući u vidu da je zbog trenutnog stanja u privredi i stagnacije sektora malih i srednjih preduzeća iz godine u godinu i neto opterećenje od dodatnih 5560 dinara po zaposlenom mesečno, visoko, Unija poslodavaca Srbije pozvala je predsednike sindikata i ministra rada i socijalne politike i zatražila da se svi zajedno obrate Ministarstvu finansija Republike Srbije radi promene Zakona o porezu na dohodak građana kojom bi se isplata ishrane u toku rada i naknade za godišnji odmor oslobodila plaćanja poreza i doprinosa u visini do 6 000 dinara (topli obrok) i 20 000 dinara (regres). Na taj način poslodavci ne bi morali da na 5560 dinara, koje bi u proseku mesečno isplaćivali zaposlenima, plaćaju još 3502 dinara državi. Unija poslodavaca Srbije sa svoje strane spremna je da već sutra potpiše posebne kolektivne ugovore za granu metalske industrije i sektor hemije i nemetala sa posebnim članom u kome će pisati da će topli obrok i regres u ispregovaranoj visini biti isplaćivani od trenutka kada budu oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa....“.

     Da nije tužno, bilo bi smešno!!! Zašto?

     Treba biti stvarno bezobrazan i bezobziran, odnosno „društveno odgovoran“ po definiciji nepoznatoj u normalnom svetu, pa tako izvrtati činjenice i obmanjivati javnost. Na sreću, sve nadležne institucije, posebno one koje prate nivo dostignutog socijalnog dijaloga u Republici, kao i najšira javnost uključujući i zaposlene, znaju pravu istinu, a istina je sledeća.

     Pregovori sa Unijom poslodavaca Srbije o zaključivanju posebnih granskih ugovora, za metalski sektor, odnosno za delatnosti hemije i nemetala se vode, ne od potpisivanja pomenutog Socijalno – ekonomskog sporazuma (u aprilu ove godine), već više od četiri godine. To znači da su započeli i pre svetske ekonomske krize, kada stanje u privredi nije bilo tako loše kao danas. U tom periodu, pregovori su nekoliko puta dovođeni do kraja – pronađena su kompromisna, za obe strane prihvatljiva rešenja i usaglašeni i od rukovodilaca pregovaračkih timova parafirani svi članovi predloženog teksta kolektivnog ugovora. Preostalo je samo da predsednici reprezentativnih socijalnih partnera stave svoj potpis.

     Međutim, prvi put Unija poslodavaca nije potpisala zato što njihov pregovarački tim nije ni imao ovlašćenje da usaglasi stavove i zaključi kolektivni ugovor, pa se Upravni odbor nije složio sa usaglašenim tekstom.

     Vrlo odgovorno, zar ne???!!!

     Pristali smo na ponovne pregovore. Novi pregovarački tim poslodavaca, totalno novi stavovi – ispravljanje onih formulacija na kojima je u prethodnim pregovorima insistirao upravo pregovarački tim Unije poslodavaca. I opet smo, uz puno razumevanje aktuelne privredne situacije i nepovoljnog privrednog okruženja, činili maksimalne ustupke i pristajali na rešenja koja su značila, najčešće samo zakonski minimum prava iz rada i po osnovu rada, i utvrđivanje onih elemenata na koje Zakon samo upućuje da se regulišu opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom. Ponovno je tekst usaglašen, ovlašćena lica su ga parafirala i trebalo ga je zaključiti, odnosno potpisati. Ali, ne lezi vraže. U Uniji poslodavaca su se desile ozbiljne kadrovske promene, a novo rukovodstvo ne priznaje dogovore prethodnog. Kolektivni ugovor ponovo nije potpisan od strane nadležnih u Uniji polodavaca. Godinu dana mukotrpnih pregovora ponovo uzalud.

     Vrlo odgovorno, zar ne???!!!

     Treća runda pregovora o zaključivanju Granskog kolektivnog ugovora za metalski sektor, sa pregovaračkim timom Unije poslodavaca (naravno u novom sastavu i, naravno, sa sasvim drugačijim stavovima), završila se krajem 2010. godine. Ponovo su pronađeni kompromisi, ponovo su svi članovi usaglašeni i... zna se šta se dogodilo. Upravni odbor ne daje „zeleno svetlo“ za zaključivanje, već se počinju postavljati novi uslovi. Potpisaćemo ako.....

     I konačno – u aprilu je potpisan Socijalno-ekonomski sporazum, među socijalnim partnerima na nacionalnom nivou. Svako od njih je preuzeo konkretne obaveze, bez ikakve prinude i prisile. Unija poslodavaca Srbije se, između ostalog, obavezala da će, do kraja juna 2011. godine, zaključiti odnosno potpisati granske kolektivne ugovore za koje su pregovori završeni, te da će nastaviti pregovore o zaključivanju Opšteg kolektivnog ugovora i granskih kolektivnih za ostale delatnosti. Sporazumom nije predviđeno nikakvo uslovljavanje za zaključivanje navedenih kolektivnih ugovora.

     Ali, istorija se ponavlja. Društveno odgovorna Unija poslodavaca Srbije, opet ima uslov. Četvrti put za redom. A uslov je – traži se od sindikata da ugovorom između dve strane (poslodavaca i sindikata), obavežu treću stranu (državu). I pri tome, bezočno, krivicu za stanje u kome se privreda nalazi jednako prebacuju na sindikate kao i na Vladu koja, takođe, nije ispunila obaveze koje je Sporazumom preuzela. Usput, Unija poslodavaca Srbije u isti koš trpa sve sindikate i generalizuje postupke pojedinih, optužujući sve za ono što čine samo neki.

     Ne znamo kada i gde je Unija poslodavaca Srbije videla ili čula da su se UGS „Nezavisnost“ domunđavali sa ministrom rada o političkom angažmanu i cenkali se o ministarskoj fotelji. I to u vreme kada taj isti ministar čini sve da ovom Sindikatu oduzme reprezentativnost, kršeći pri tome sve međunarodne konvencije i Zakon o radu Republike Srbije, čemu je svedok i Unija poslodavaca. Da li je moguće da takve izjave smatraju „društveno odgovornim“ i zar stvarno misle da će iko razuman poverovati u njhovu iskrenost. Pre će biti da „krokodilske suze” za zaposlenima lije upravo „društveno odgovorna“ Unija poslodavaca, a ne Sindikat „Nezavisnost“, kao što gospoda iz reprezentativnog udruženja poslodavaca insinuiraju.

     Što se tiče računice o toplom obroku i regresu iz navedenog teksta, ona je na labavim nogama kao i sve druge konstatacije i ocene. Tu je računicu, očigledno, radio neko ko u pregovorima o zaključivanju granskih kolektivnih ugovora nije učestvovao, a nije ni redovno išao na časove matematike u osnovnoj školi. Naime, u pregovorima za Granski kolektivni ugovor za delatnost hemije i nemetala, pregovarački tim sindikata je, iako nerado, pristao na minimum minimuma: 20% minimalne zarade za topli obrok, a iznos minimalne zarade za regres. Trenutno, to bi iznosilo oko 3.600 dinara za topli obrok (za pun mesečni fond radnih časova), a 17.748 (1.479 mesečno) dinara za regres. Pregovori su prekinuti jer je pregovarački tim Unije poslodavaca insistirao da se ti iznosi umanje za poreze i doprinose, što bi, konkretno, za topli obrok iznosilo oko 2.600 dinara za mesec dana. SRAMOTNO, A NE DRUŠTVENO ODGOVORNO!!!

     Nepoznavanje problema od strane autora teksta, vidi se iz dela u kome regres vezuje za osnovnu zaradu svakog zaposlenog (što znači da bi svaki radnik na ime regresa primio drugačiji iznos), a u slučaju Granskog kolektivnog ugovora za metalski sektor i dalje govori o proseku zarade u tom sektoru, iako je ta kategorija u pregovorima napuštena jer statistika više ne objavljuje podatke o zaradama po delatnostima.

     Šta zaključiti?

     Sindikat „Nezavisnost“ je imao nameru da podrži inicijativu Unije poslodavaca da se topli obrok i regres oslobode plaćanja poreza i doprinosa, kao što je javno podržavao i sam pokretao mnogobrojne inicijative za rasterećenje privrede, iako bi to za zaposlene značilo smanjenje ionako niske penzijske osnovice, a čime bi rukovodstvo UGS „Nezavisnost“ rizikovalo da bude izloženo kritikama dela članstva. Međutim, predlog da se podrži inicijativa i ucena vezana za zaključivanje već usaglašenih kolektivnih ugovora nije isto, a Sindikat „Nezavisnost“ ne pristaje na ucene. Osim toga, imajući u vidu „doslednost“ i „društvenu odgovornost“ Unije poslodavaca vezanu za pregovore i zaključivanje kolektivnih ugovora, kao i ispunjenje preuzetih obaveza, ko nam garantuje da sredstva od oslobađanja poreza i doprinosa neće završiti u džepovima poslodavaca umesto u tankim kovertama zaposlenih. Zbog toga, u ovu ćemo aktivnost ići, ne radi ucene Unije poslodavaca Srbije, već ako, nakon konsultacija sa našim članstvom, zaključimo da je to za zaposlene dobro. A Unija poslodavaca, odnosno njeno rukovodstvo, treba dobro da razmisli koja je svrha njihovog postojanja ukoliko na ovaj način komuniciraju sa svojim partnerima, odnosno da shvate da poslodavci ne mogu da posluju, stvaraju profit i opstanu bez zaposlenih i njihovih legitimnih predstavnika – sindikata.

     Osnovne karakteristike društveno odgovornog poslovanja su, pre svega, razvijeni industrijski odnosi i korporativna kultura, odnosno istinski i iskreni socijalni dijalog predstavnika kapitala i predstavnika rada, a ne nikako podmetanja, insinuacije i prebacivanje krivice za sopstvenu nemoć ili neodgovornost na druge.