24. jun 2010.
    

     NIIŠ - Povodom najavljene prodaje 40% akcija kompanije „Telekom“ i oprečnih mišljenja koja se u javnosti mogu čuti, stručnjaci iz oblasti ekonomije, prava i komunikacija, predstavnici državnih institucija na lokalu i predstavnici medija razmenili su mišljenja na okruglom stolu koji je 22. juna organizovalo regionalno povereništvo UGS „Nezavisnost“.

     Diskusija na temu „Prodaja „Telekoma“: da ili ne“ imala je za cilj da podstakne dijalog kako bi se definisali zaključci i javnost upoznala sa svim efektima (pozitivnim i negativnim) koje privatizacija donosi.

     Na konferenciji su govorili:

1. Dragan Mladenović – regionalni poverenik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost"
2. Bratislav Lazić – regionalni poverenik Sindikata Telekom Srbija Nezavisnost
3. Milorad Božić– profesor Pravnog fakulteta u Nišu
4. Zoran Perić – profesor Elektronskog fakulteta u Nišu
5. Boban Stojanović – profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu
6. Miroslav Miljković – profesor doktor i pravni savetnik UGS "Nezavisnost" za nišavski okrug
7. Aleksandar Cvetković – načelnik nišavskog okruga
8. Tomica Klikovac – Elektroprivreda Srbije
9. Andrija Stojković – predstavnik Unije poslodavaca Srbije
10. Snežana Marković – predsednica Sindikata PTT "Nezavisnost" (većinskog sindikata u PTT sistemu)
11. Predrag Aranđelović – predsednik Odbora povereništva Niš, Sindikata Telekom Srbija Nezavisnost
12. Zoran Ristić, direktor Centra za obrazovanje, istraživanja i privatizaciju UGS "Nezavisnost"
13. Aleksandar Titović, predsednik Granskog sindikata saobraćaja i telekomunikacija "Nezavisnost2

     Profesor Elektronskog fakulteta u Nišu Zoran Perić obratio se prisutnima sa analizom problema vlasničkih odnosa u telekomunikacionoj infrastrukturi u koju su izvršena ogromna ulaganja u proteklom periodu, kako samog „Telekoma“, tako i građana Srbije. Takođe, istakao je da prodaja „Telekoma“ nije samo problem zaposlenih u „Telekomu“, već i zaposlenih u nizu izvođačkih firmi, sadašnjih i budućih stručnjaka koji dolaze sa elektrotehničkih fakulteta, zaposlenih u razvojnim i naučnim institutima koji svoj rad baziraju na saradnji sa „Telekomom“. Budućnost telekomunikacija u Srbiji zavisi u mnogome od događaja koji nam predstoje! Profesor je takođe istakao da je najsigurniji način da što brže propadnemo taj da prodamo ono što nam donosi najviši i najsigurniji profit. Mi na taj način prodajemo budućnost naše zemlje.

     Profesor Boban Stojanović istakao je da je takođe protiv prodaje, ali da se mogu naći i neki argumenti za prodaju, pre svega u tome što u jednoj neefikasnoj državi ne možemo smatrati da će „Telekom“ večito efikasno funkcionisati ako bi ostao u njenom vlasništvu?!

     Prof dr Miroslav Miljković je istakao primer „uspešne“ privatizacije DIN-a. DIN je prodata za 360 miliona EUR i to je proglašeno za izuzetan uspeh. Danas smo svedoci da u ovoj firmi radi 1/4 prvobitnog broja radnika, da je prekinuta saradnja sa kooperantima, da nema više ulaganja u lokalnu zajednicu i u sport... Profesor je sa druge strane naveo skoru prodaju fabrike u Engleskoj, sličnog kapaciteta za čitavih 15 mlrd EUR... Zato, poručio je profesor političari svesno obmanjuju javnost zarad svojih interesa. Njegoš je jednom rekao: „A moje pleme snom mrtvijem spava“

     Zoran Ristić, direktor centra za privatizaciju UGS „Nezavisnost“, istakao je da se planira prodaja firme čiji je neto profit prošle godine iznosio čitavih 250 miliona EUR, i to za sumu koja se kreće od nekih 800 miliona koliko je sada spreman da plati Deutsche Telekom do nekih 1,5 mlrd EUR koliko bi htela Vlada RS. Problem je i to što se na tenderu za privatizacionog savetnika pojavila samo jedna firma i to CITI GROUP koji je ujedno i strateški partner (korporativni agent) upravo Deutsche Telekoma?! To otvara prostor za nagodbe, za netransparentnost i što-šta drugo... Hrvatski Telekom, odnosno Vlada Republike Hrvatske je u celu priču ušla na drugi način. Građanima RH i zainteresovanim ulagačima je ponuđen otkup paketa akcija pod povoljnijim uslovima od tržišnih, a onda su ti isti građani izašli na tržište i prodali zajedno sa Vladom RH svoje akcije Deutsche Telekomu po znatno višoj ceni. Iza toga DT nije više išao u kupovinu novih akcija. Kod nas se postavlja pitanje šta će se dogoditi sa akcijama manjinskih akcionara kada DT kupi kontrolni paket akcija (40% od države, a već poseduje udeo u vlasništvu grčkog OTE-a).

     Gospodin Aleksandar Cvetković je takođe istakao svoje argumente protiv prodaje „Telekoma“, kao najuspešnije firme u Srbiji, firme sa konstantnim profitom i velikom stopom ulaganja u infrastrukturu i društveno-socijalne projekte u zemlji. Postavio je pitanje – koji su to stručnjaci, na osnovu koje analize i sa kojim referencama odlučili da treba ići u prodaju „Telekoma“. Sindikati i veći deo stručne javnosti su protiv toga! Postavlja se pitanje zapošljavanja budućih stručnjaka, bezbednosni aspekt i još mnogo toga...

     Gospođa Snežana Marković, predsednica Sindikata PTT „Nezavisnost“ (većinskog sindikata u PTT sistemu) je istakla problem koji bi mogao da zadesi radnike u PTT sistemu. Naime, sada PTT čitavih 27% prihoda ostvaruje od „Telekoma“. Šta će se desiti kada strani partner uđe u tu priču? Šta će biti sa radnicima u PTT-u, sa poštama od kojih je čak 50% potpuno nerentabilno (a PTT je u obavezi da ih održava zbog uredbe o univerzalnosti pružanja PTT usluga)? Stoga treba animirati zaposlene, stručnu i širu javnost da shvate da im neko svesno radi o glavi i da je potrebno da se svi zajedno suprostavimo tome!

     Sagovornici na okruglom stolu istakli su da grana telekomunikacija, pored saobraćaja i energetike, predstavlja jedini zdravi segment društva koji donosi profit i koji je relativno dobro preživeo svetsku krizu. Uz to, vlast koja insistira na tržišnim principima rado pristaje da prisvaja profit od „Telekoma“, a da anuitete prema CITI banci plaća samo „Telekom”.

     Tomica Klikovac je kao završnu poruku istakao konstataciju da ovo treba SPREČITI a ne čekati da se dogodi!

ZAKLJUČCI:

• Sindikat „Nezavisnost“ se PROTIVI prodajama strateški važnih preduzeća, koje su usmerene na pokušaje prikrivanja propusta Vlade, ispunjavanje obećanja data međunarodnim finansijskim institucijama ili pokrivanja budžetskog deficita, kao i održavanje privida postojanja socijalnog dijaloga, korišćenje tripartitnih pregovora kao „domokratsko-populističkog“ ukrasa, te ugrožavanje osnovnih prava radnika.
• Sindikat „Nezavisnost“ se PROTIVI namerama Vlade R. Srbije da izvrši prodaju polovine državnog vlasništva „Telekoma Srbija“ zbog potencijalno vrlo izvesnih negativnih posledica sa stanovišta obima investicija, kvaliteta i cene usluga, zaposlenosti i razvoja prateće industrije telekomunikacija.
• Sindikat „Nezavisnost“ smatra NETAČNIM argumente Vlade da će se prodajom paketa akcija „Telekoma“ obezbediti ulaganje u budući razvoj telekomunikacija. Istorija razvoja telekomunikacija u Srbiji, je istorija uspešne izgradnje telekomunikacione infrastrukture zajedno sa građanima, razvoj usluga i uspešno praćenje savremenih naprednih dostignuća u oblasti telekomunikacija koje su predstavljale motor razvoja privrede Srbije. Istorija razvoja „Telekoma“ pokazuje da je to način poslovanja ove kompanije koji bi se nastavio i bez prodaje paketa akcija.
• Sindikat „Nezavisnost“ smatra NETAČNIM argumente Vlade da je „država loš domaćin“. Dugogodišnje pozitivno poslovanje ove kompanije, iz čijeg se profita značajno popunjavao i Budžet Republike Srbije dokazuje da je dosadašnja vlasnička struktura održiva. Uspešni primeri državnih telekomunikacionih kompanija u Evropi dokazuju da takav model poslovanja nije neuspešan, kao npr. u Italiji, Sloveniji, Švajcarskoj, Norveškoj, Švedskoj ....
• Sindikat „Nezavisnost“ se PROTIVI bilo kakvim daljim aktivnostima na prodaji „Telekoma Srbija“ bez prethodne detaljne analize svih negativnih posledica prodaja sličnih kompanija u drugim zemljama.
• Sindikat „Nezavisnost“ se PROTIVI smanjenju broja zaposlenih u „Telekomu Srbija“ i telekomunikacionoj industriji bez prethodno usaglašenog socijalnog programa sa sindikatima.

     Sindikat „Nezavisnost“ ZAHTEVA da se socijalni dijalog i mehanizmi za njegovu realizaciju dosledno implementiraju kao demokratski metod rešavanja problema i od Vlade R. Srbije ZAHTEVA odgovore na pitanja:

1. Ako su zbog svog strateškog značaja dominantni telekomunikacioni operateri državni u mnogim zemljama sa najboljim telekomunikacionim sistemima (Luksemburg, Belgija, Finska, Švedska, Norveška, Italija, Slovenija, Švajcarska…), koje to razloge ona ima da se ponaša drugačije?
2. Ako je R. Srbija 2002. godine ponovo otkupila 29% vlasništva u „Telekomu Srbija“ i nakon toga obavila značajne akvizicije u okruženju (Telekom R. Srpske i M:Tel Crne Gore), koje to razloge ona ima da sada sve to „prepusti“ stranom vlasniku?
3. Ako se zna da je profit „Telekoma Srbija“ prošle godine bio 270 mil. EUR, da je mobilni operater „Mobtel“ već prodat za 1,5 mlrd. EUR, da je prema informacijama iz medija Deutsche Telekom spreman da plati samo 800 miliona za navedeni paket akcija, te da se ne zna da li se sa prodajom „Telekoma Srbija“ prodaju i telekomunikacioni kanali, koje razloge ona ima da u uslovima kada cene telekomunikacionih kompanija u svetu, nakon drastičnog pada, počinju da rastu ubrzava proces i insistira na što bržoj prodaji?
4. Ako se zna da su građani decenijama unazad ulagali sredstva u obezbeđenje „tehničkih uslova“ za telefonski priključak, kako će država obešteti ovaj deo korisnika „Telekomovih“ usluga i koji su to motivi Vlade da drastično poveća pretplatu, ako se zna da bi se prodajom ovaj novac direktno prelio stranom kupcu iz džepova građana, državne uprave, firmi i institucija?
5. Ako se zna da je najozbiljniji „kandidat“ za kupovinu Deutsche Telekom, kako će država sprečiti obezvređivanje vrednosti akcija malih akcionara (građana, zaposlenih i bivših zaposlenih), obzirom da bi on kao većinski vlasnik verovatno postao potpuno nezainteresovan za njihovu kupovinu?
6. Ukoliko Vlada R. Srbije ignoriše navedene zaključke i zahteve, Sindikat „Nezavisnost“ će svim zakonskim i sindikalnim sredstvima borbe pojačati svoje delovanje u cilju zaštite interesa zaposlenih u „Telekomu Srbija“ i građana R. Srbije i, u tom smislu, zahtevati podršku Međunarodne i Evropske konfederacije sindikata, Međunarodne organizacije rada, Evropske komisije i domaćih i inostranih medija (posebno elektronskih) i naravno, kao poslednji čin sindikalne borbe je i generalni štrajk!