31. decembar 2009.



      U Beogradu je, 30. decembra 2009. godine, u organizaciji UGS „Nezavisnost“, a uz podršku ISCOD-a, održan оkrugli sto na temu REFORMA PIO - PLAĆANJE DOPRINOSA – DOBROVOLJNOST ILI OBAVEZA - u okviru koje su razmatrane izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
     Na Okruglom stolu su, osim predstavnika  nadležnih organa i oblika delovanja UGS i granskih sindikata „Nezavisnost“ (Predsedništva, adekvatnih programskih odbora, Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“, sekcija žena i mladih), učestvovali i predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Fonda PIO, Unije poslodavaca Srbije, Socijalno-ekonomskog saveta, kao i spoljni saradnici Sindikata,  eksperti za ovu oblast.
     U pripremi okruglog stola i  formulisanju ovih stavova korišćena su   iskustva i zaključci sa tripartitne radionice o reformi PIO održane u julu i tripartitne nacionalne konferencije o reformama sistema PIO, održane u septembru ove godine u Beogradu, u organizaciji Međunarodne organizacije rada.
     Predstavnici Sindikata „Nezavisnost“, učesnici u raspravi, izrazili su svoje neslaganje načinom rada i tretmanom tripartitne radne grupe formirane za pripremu izmena i dopuna Zakona, kritikujući metod rada po kojem se socijalni partneri - učesnici u radu Radne grupe, dovode pred svršen čin „ispostavljanjem“ izmena „dogovorenih“ sa MMF-om. Ocenjeno je da su sindikati, kao i ostali socijalni partneri, morali biti uključeni u formulisanje i usvajanje platforme za pregovore sa MMF-om, a ne da samo budu, post festum, informisani o postignutom „dogovoru“. To je, po oceni učesnika u raspravi, u principu, posledica niskog nivoa socijalnog dijaloga u Republici.
     Nepovoljna situacija u oblasti PIO samo je jedna od posledica  dugogodišnjih negativnih ekonomskih kretanja, zakasnele tranzicije, kao i mnogih „promašaja“, nepravilnosti i  grešaka učinjenih u procesu privatizacije. Zbog toga, kao i zbog izuzetno visokih administrativnih troškova koje iziskuju suštinske reforme, Sindikat „Nezavisnost“ stoji na stanovištu da trenutno ne postoje ekonomski i socijalni uslovi za korenite promene penzijskog sistema, pre svega za izmenu šeme PIO (uvođenje tzv. „II stuba“).

     Na Okruglom stolu ponovo su izneta i potvrđena načelna i konkretna opredeljenja Sindikata „Nezavisnost“ vezana za reformu sistema PIO, te za izmene i dopune Zakona o PIO, i usvojeni sledeći zaključci:

1. Socijalna politika i zaštita, pa tako i  penzijsko-invalidsko osiguranje, kao njen značajan deo, od velikog su značaja za privredu svake zemlje i njene građane jer su, u starosti, sposobnost za rad, proizvodnju i stvaranje prihoda smanjeni. Stoga je nephodno da sistem PIO na efikasan, ekonomičan, ali i socijalno pravedan način, obezbedi ZARAĐENU ekonomsku sigurnost za ovaj deo populacije.
2. Suštinske pozitivne promene u položaju penzionera i starih lica, kao i smanjenje deficita Fonda PIO,  moguće je postići, pre svega, kroz jačanje razvojne komponente privrede, nova investiciona ulaganja, povećanje zaposlenosti i realan rast zarada, pa samim tim i doprinosa za PIO i drugih realnih izvora finansiranja.
3. Neophodno je osmisliti i Zakonom definisati sistem efikasne naplate doprinosa za PIO,  precizirati odgovornost državnih institucija (Uprave prihoda, Poreske uprave, Inspekcije rada), kao  i Fonda PIO u sistemu naplate doprinosa, kao  i sankcije za slučaj finansijske nediscipline. To podrazumeva i precizno definisanje mesta i uloge Centralnog registra obveznika socijalnih davanja i sagledavanje mogućnosti da se na njega prenese nadležnost naplate i kontrole naplate doprinosa.
4. Vezano za problem naplate doprinosa,  Sindikat ‘’Nezavisnost’’ insistira da se pitanje ''povezivanja staža'' za zaposlene kojima je od bruto zarade odbijen iznos doprinosa za PIO, a nije uplaćen  Fondu PIO,  reguliše ovim Zakonom ili nekim drugim obavezujućim, zakonskim a ne podzakonskim neobavezujućim aktom (kao što je zaključak), na način koji ne bi doveo u nepovoljan položaj bilo koju kategoriju radnika.
5. Povećanje priliva sredstava u Fond PIO, osim iz doprinosa, treba da se obezbedi kroz:
   - prevođenje neformalne ekonomije u legalne okvire,
   - utvrđivanje vlasništva nad postojećom nepokretnom  imovinom namenjenoj  standardu penzionera (lečilišta i banje), davanjem te imovine na upravljanje onima koji je koriste (Fondu PIO) i njenim efikasnijim, ekonomičnijim i rentabilnijim korišćenjem,
   - vraćanje dela sredstava od korišćenja (rentiranje, koncesije...) ili privatizacije objekata za čiju su izgradnju korišćena sredstava Fonda PIO.
6. Sistem upravljanja Fondom PIO treba uskladiti sa evropskim standardima koji ovakve institucije tretiraju kao institucije društvene solidarnosti u čijem upravljanju direktno učestvuju oni koji izdvajaju sredstva i korisnici tih sredstava, a ne isključivo Vlada, odnosno resorno Ministarstvo.
7. Za sindikat ''Nezavisnost'' je, trenutno,  neprihvatljivo podizanje starosne granice, kao uslova za penzionisanje žena,  a ništa manje nije opravdano ni ''dogovoreno'' podizanje staža osiguranja, neophodnog za sticanje jednog od uslova za penzionisanje žena sa 35 na 38 godina, pre svega zbog uslova rada u granama i delatnostima sa pretežno ženskom radnom snagom;
8. Zakonom je neophodno preciznije definisati mogućnosti da se sve katagorije koje nisu obuhvaćene sistemom obaveznog penzijskog osiguranja, u taj sistem uvedu putem dobrovoljnog osiguranja. U tom smislu, ukazujemo na obavezu donošenja Zakona o dobrovoljnom PIO i predlažemo da se ta obaveza vremenski oroči (npr. na 6 meseci od donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO);
9. U Zakonu o PIO, u delu o pravima u slučaju invalidnosti i telesnih oštećenja, kao i o invalidskoj penziji, treba precizno definisati nivo i mogućnost ostvarivanja prava na invalidsku penziju. Pri tome, treba voditi računa o konzistentnosti sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kao i mogućnosti da se, prelaznim i završnim odredbama, uputiti na izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju u delu omogućavanja ostvarivanja ovog prava u slučaju teških oboljenja (malignitet, moždani udar,...i dr.) kada su oboleli zaposleni praktično nesposobni za rad;
10. Rešenja u delu  Zakona o priznavanju beneficiranog, odnosno  radnog staža sa uvećanim trajanjem, sa aspekta opravdanosti postojećih rešenja, eventualnog favorizovanja nekih delatnosti, zanimanja i poslova, odnosno neopravdanog izostavljanja drugih, neophodno je vezati isključivo za konkretna radna mesta, odnosno poslove i uslove u kojima se obavljaju, u skladu aktom o proceni rizika i posebnim ekspertizama za svaki pojedini posao. Neophodno je definisati jedinstven sistem, odnosno načelno utvrditi merila i kritetrijume, kao polaznu osnovu za donošenje podzakonskih akata iz ove oblasti. Istovremeno, ovaj problem treba sagledati i izvršiti određene korekcije u smislu:
    - perioda koji treba provesti na radnom mestu sa posebnim uslovima rada, da bi se steklo pravo na staž sa uvećanim trajanjem (smanjiti taj period sa 10 na 5 godina),
    - starosne granice za sticanje prava na penziju (sniziti je za pojedine, specifične kategorije zaposlenih, npr. baletske umetnike na 40 godina, po ugledu na druge npr. zapadne zemlje),
    - proširenja stručnih institucija koje mogu resornom ministru predložiti radna mesta za koja se staž računa sa uvećanim trajanjem.
11. Usklađivanje opšteg boda i penzija treba regulisati na način da se postigne objektivna stopa zamenljivosti, odnosno da se očuva realna vrednost penzija. U tom smislu, ocenjeno je da bi u cilju postizanja balansa između realnog rasta penzija i izdavanja za penzije iz Fonda PIO, najprikladniji sistem usklađivanja bio tzv. ''švajcarski sistem'' (50% usklađivanja sa kretanjem zarada, a 50% sa kretanjem troškova života). Kao alternativna mogućnost, u obzir dolazi i usklađivanje penzija sa kretanjem specifične ''penzionerske potrošačke korpe'' (koju bi utvrdila reprezentativna udruženja penzionera u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku).
12. Radi zaštite socijalnog položaja penzionera, UGS ''Nezavisnost'' se zalažu za vanredno usklađivanje penzija, u slučaju kad  prosečne penzije, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa,  padnu ispod određenog nivoa (60 - 70%)  kao trajno, a ne vremenski ograničeno rešenje.
13. Miminimalnu  penziju treba utvrditi  u iznosu kojim bi se mogle zadovoljiti osnovne egzistencijalne potrebe korisnika, odnosno, koji bi obezbedio humane uslove života velikom broju penzionera sa najmanjim primanjima. Odnos minimalne penzije prema minimalnoj zaradi utvrđenoj odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike, ne bi smeo da bude nepovoljniji od odnosa prosečne penzije i prosečne zarade. 
14. Osim načina utvrđivanja osnovice i visine penzija, Zakonom treba utvrditi  određena izdvajanja za društveni standard penzionera – npr. 0,20%  ukupnih prihoda od doprinosa. Istovremeno, Zakonom je obavezno utvrditi korisnike tih sredstava (penzionere organizovane u registrovana udruženja penzionera), kao i kriterijume za njihovu raspodelu.

     Učesnici Okruglog stola su potvrdili spremnost UGS „Nezavisnost“ da, kroz rad svog predstavnika u tripartitoj radnoj grupi, aktivnim učešćem u javnoj raspravi o predlozima izmena i dopuna Zakona na svim nivoima, kao i kroz aktivno učešće u radu Socijalno – ekonomskog saveta Republike i njegovih radnih tela, daju puni doprinos što boljoj formulaciji teksta novog Zakona, i njihovoj primeni u praksi. S druge strane, UGS ''Nezavisnost'' očekuju, odnosno zahtevaju da ovi predlozi stavovi, kao i predlozi ostalih socijalnih partnera, budu sa dužnom pažnjom razmotreni, respektovani i prihvaćeni.

     UGS „Nezavisnost“ će, osim ovih zaključaka, Ministarstvu rada i socijalne politike i radnoj grupi, dostaviti i sve konkretne predloge koji, do 15. januara 2010. godine, stignu iz povereništava u preduzećima i ustanovama, regionalnih povereništava i granskih sindikata „Nezavisnost“.