03. april 2010.
Izvor: Politika

Investitori kao „Fijat” i „Leoni” omogućavaju razvoj lanaca lokalnih snabdevača, proizvođača delova i sklopova, a da bi stigli i drugi neophodna je i politička stabilnost, poručuju evropski sindikalci

     Industrijska proizvodnja u Srbiji u 2009. bila je manja za 12,1 odsto u odnosu na 2008. godinu, za 15,5 procenata nego 1998. i za čak 52 odsto niža nego 1989. godine. Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost” nedavno su, po ko zna koji put, ukazali da je propadanje srpske industrije uzrok teških ekonomskih i socijalnih problema, a ono otežava i ostvarivanje jednog od strateških ciljeva zemlje – njenu integraciju u Evropsku uniju. Najveći ceh platili su zaposleni u metalskom sektoru, a Vlada Srbije, rečeno je, nema strategiju za izlazak iz krize. Država najavljuje velika ulaganja u energetskom sektoru, ali njen maćehinski odnos prema domaćim proizvođačima opreme i netransparentnost javnih nabavki ne budi nadu u boljitak.

     Pomoć za svoje kolege metalce sindikalci „Nezavisnosti” su prošle srede zatražili i od Petera Šerera, generalnog sekretara Evropske federacije metalaca i Jirkia Reine, generalnog sekretara Međunarodne federacije metalskih radnika. Šerer i Reina, međutim, više nego njihovi domaćini, smatraju da ipak ima nade za srpske metalce.

     Na pitanje, šta bi sindikat u njegovoj zemlji preduzeo da je tamošnja industrija doživela propast, a da vlada nije blagovremeno i valjano reagovala, Peter Šerer, inače Nemac, kaže: „Ne mogu da zamislim da kriza može da traje deset godina”. Svojim kolegama u sindikatima u Srbiji Evropska federacija metalaca će pomoći tako što će im preneti svoja iskustva. Zatim je Šerer ispričao sopstveno iskustvo doživljeno u Beogradu:
– U nemačkoj firmi „Klas”, koja proizvodi poljoprivredne mašine, bio sam pripravnik, kovač. Firma je nastala 1913. godine. Na početku je imala 15 zaposlenih, a danas zapošljava 12.000 ljudi. Pre tri godine „Klas” je bio zainteresovan da kupi beogradsku Industriju mašina i traktora. Njihovi predstavnici su došli u Beograd, sa njima sam bio i ja. Ali, „Klas” je konzervativna porodična firma, njeni vlasnici su klasični preduzetnici. Njima je bitna sigurnost ulaganja. Odustali su od IMT-a, jer nisu bili sigurni da ih ovde čeka odgovarajući poslovni ambijent, solidna državna regulativa, uređen odnos sa sindikatima, respektovana uniju poslodavaca i stabilan i funkcionalan socijalni dijalog. To su preduslovi koje očekuju ozbiljni i pouzdani strani investitori.

     Šerer ima utisak da su stvari u Srbiji krenule na bolje, „ali je pre dve godine stigla aktuelna kriza.” Ipak, fali politička stabilnost.
– Ekonomska stabilnost i privredni rast su u neposrednoj vezi sa političkom stabilnošću – kaže ovaj evropski sindikalac. – One se retko događaju istovremeno, a kod vas je politička nestabilnost stalna. Srbiji je neophodan društveni konsenzus i poštovanje izbornih rezultata, koliko god nekome oni nisu po volji. Taj neophodni opšti konsenzus, na žalost, nemate. Ipak mi se čini da poslednjih nekoliko godina idete dobrim putem. Ovaj period bih nazvao periodom vaše političke, društvene i mentalne konsolidacije.

     Šererov kolega Jirki Reina je ubeđen da srpski metalci imaju dobre predloge za vladu kako da počne da se prevazilazi gotovo dvadesetogodišnja kriza u ovom sektoru.
– Ali još nema jedinstva sindikata i njihovog jedinstvenog nastupa prema vladi, zajedno sa poslodavcima – ukazuje Reina. – Svaka zemlje mora da ima sopstvene recepte i puteve za izlazak iz krize, polazeći od konkretnog stanja. Nema univerzalnog recepta. Kretanje ka Evropskoj uniji i usvajanje u njoj važećih sindikalnih politika, politike socijalnog partnerstva i održivog razvoja olakšava izlazak iz krize.

     Nije, ipak, sve tako crno, dodaje ovaj Finac. Smatra da dolazak „Fijata” i „Leonija” nagoveštava bolje dane srpske industrije:
– Imate dve velike komparativne prednosti, konkurentne plate u industriji i dobar dobar geografski položaj zemlje. Blizu ste tržištu EU, ali i tržištu Rusije sa kojom imate sporazum o slobodnoj trgovini – podseća Reina. – Investitori kao što su „Fijat” i „Leoni” omogućavaju razvoj lanaca lokalnih snabdevača, proizvođača delova i sklopova. Od velike pomoći bi bilo i razvijeno socijalno partnerstvo, koje podrazumeva saradnju vlade, poslodavaca i zaposlenih.

     Ako je za utehu delu radnog naroda koji zarađuje za hleb u onome što je preostalo od srpske industrije, njihove evropske kolege su spremne da im pomognu. Uključeni su u više projekata u Srbiji. Španski sindikat pomaže uspostavljanje sistema bezbednosti na radu. Prikupljaju se i sredstva za jačanje sindikata na prostoru prethodne Jugoslavije.
Peter Šerer i Jirki Reina, kao da su se dogovarali, nisu popustili priliku da poruče:
– Počnite, zajedno sa poslodavcima i državom, da pomažete sami sebi, to će vam biti od najveće pomoći.